IZVEŠTAJ SA AKCIJE ČVRSNICA 2019 (Herceg Bosna) ili jedna sasvim opuštena tura

KP Zrenjanin Logo
70 godina postojanja i rada KP Zrenjanin
May 27, 2021
Prikaži sve:

IZVEŠTAJ SA AKCIJE ČVRSNICA 2019 (Herceg Bosna) ili jedna sasvim opuštena tura
Vreme održavanja: 15.08.-18.08.2019.
Prenj i Čvrsnica u Herceg Bosni, jedno bez drugo ne idu. Zajedno se spominju, jer su jedan pored druge kao deca iz iste kuće…Prenj smo penjali, pre neku godinu, tačnije, dve, vodio nas Slavko Šmit iz Sombora, ali je vreme bilo dosta loše, pa ne videsmo ništa…mogli bi ponoviti. Ovoga puta, izbor je pao na sestru Čvrsnicu, da se gledamo, preko puta…Zoran (Tadin) naš domaćin i vodič na ovoj turi, poveo nas je tamo čista srca, kao što i priliči nekom ko je iz tih krajeva. Ajde, baš nije iz tih, ali je poreklom iz Bosne i te planine je pohodio još kao dečak. Godinama se bavio visogorskim planinarenjem, prošao dosta toga, dok nije zaratilo…i onda prestao. Tih i nenametljiv, jedva je i šturo na sastancima u klubu promovisao ovu turu…krenuli smo sa njim čista srca i na nevidjeno, pa kako bude. Tek kasnije smo shvatili da smo u sigurnim rukama.Njemu jasan plan, postao je i nama, i sve je proteklo najbolje što može….ovako:


15.08.2019. – četvrtak
Krećemo u 6h iz Zrenjanina, sa dva auta, nas osmoro. (Zoran Tadin, Snežana Lazarević, Marija Rusovac, Milica Bogunović, Dragoljub Racić, Slobodan Davidović Baja, Vlada Vukojević i Jadranka Kostovski. )


Voze Zoki i Vlada.Vozimo se preko Beograda, pa autoputem do graničnog prelaza Bajakovo sa Hrvatskom. Granicu sa Bosnom prelazimo sporo i u gužvi kod Slavonskog Šamca, pa preko Doboja i do Zenice gde se uključujemo na autoput koji nas vodi sve do Hadžića posle Sarajeva. Onda prelepi Konjic, Jablanica i naravno Jablaničko jezero – zeleno (veštačka akumulacija u dužini od 30 km) koje me je fasciniralo još pre…Od tada, ako mogu, uvek biram taj put i radujem mu se. Pravimo pauzu u nekom motelu, uz put, pre nego što smo krenuli u planinu.Više ne žurimo, jer menjamo prvobitni plan, da danas penjemo Vran. Dugo smo se zadržali na granicama i nemamo više vremena za to.Biće ga možda u nedelju. Dakle, penjemo se u planinu i dolazimo na jednu visoravan, zvanu Dugo polje, kraško polje… baš je dugo…na nadmorskoj visini oko 1200m, oivičeno planinskim vrhovima preko 2000m. Podseća na predele oko Durmitora.Beskrajan prav put vodi do Tomislavgrada (nekadašnjeg Duvna) a mi stajemo kod Blidinjeg jezera, gde nam se nalazi smeštaj. Planinarski dom Orlove stine, kojim gazduje istoimeno planinarsko društvo iz Tomislavgrada se nalazi na samoj obali ovog jezera. Dom, nov, renoviran, konforan, poseduje sve što ti treba. Dočekuje nas Marin i ljubazno nas smešta. Iako umorni od celodnevnog puta, odlučujemo se da ipak protegnemo noge do krsta na obližnjem brdu iznad doma i slikamo zalazak Sunca.


16.08.2019. – petak
Plan za danas su, čuvena Hajdučka Vrata, veliki i mali Vilinac i da se spustimo u ski centar Risovac. Celokupna ekipa kreće iz doma, u 6h, autima do „mesta“ zvanog Vitlenica na 1430mnv. Pošto tura nije kružna i ne vraćamo se na polaznu tačku, moramo jedan auto da prebacimo na krajnju, u ski centar Risovac. Dok čekamo vozače,smrzavamo se, temperatura je svega 8 stepeni. Ipak, dan je vedar i obećavajući. Krećemo lagano kroz šumu, stazom koja je mešovita, kamen, trava, i bez većeg napora i sa uživanjem za oko dva sata dolazimo do raskrsnice za dom Vilinac i Hajdučka vrata. Krećemo prvo prema Hajdučkim vratima a u povratku ćemo na dom. Na čuvena Hajdučka vrata, kameni prsten u krečnjaku planine Čvrsnice stižemo za oko 45 minuta.Priroda ga je formirala i oblikovala hiljadama godina i nalazi se iznad spektakularnog kanjona Diva Grabovice, na 1970mnv. Legenda kaže da su se na ovom mestu proglašavali hajduci, i da onaj ko prodje kroz Hajdučka vrata postaje otporan na metke. Ono što je mene posebno impresioniralo je dubina kanjona Diva Grabovice na tom mestu, koja iznosi skoro 2000m. A prsten Hajdučkih vrata kao ukras nad kanjonom. Pregršt naših fotki je nastalo na tom mestu, prošli smo kroz Hajdučka vrata, nadam se da nikad nećemo morati isprobati otpornost na metke. Više različitih ekipa se u tom momentu okupilo na tom mestu. Jedan je to narod a zovemo se različito.Šalili smo se i na tu temu, bez predrasuda, svi zadovoljni mestom i trenutkom…zabeližismo to i na zajedničkoj fotki…


Posle toga odlazimo na obližnji vrh Trinjača 2038mnv a potom i do doma Vilinac (1961mnv). Usput prolazimo pored nekoliko dubokih neobezbedjenih jama, kojih je ovaj kraj prepun. Pre doma, svraćamo na odličan vidikovac i vidimo sve…dvogrbu kamilu Prenj, sa vrhovima Zelena glava i Otiš, i Osobac i Velež iznad Mostara u daljini, na drugoj strani Vranicu (Zoki je planira za sledeću godinu).
U domu Vilinac kojim upravlja PSD Vilinac iz Jablanice zatičemo celokupnu posadu, koju smo jutros na Vitlenici videli kako kreću natovareni stvarima. Dakle, do doma se ne može prići vozilom, nego samo entuzijazmom, nogama i ljubavlju prema planini…Dom ima smeštajne kapacitete za oko 50 osoba. Okrepljujemo se i krećemo prema vrhu Veliki Vilinac 2116mnv. Visinska razlika od oko 200m, teško nam pada, jer smo se poprilično opustili u domu. Treba se opet vratiti u „radnu temperaturu“. Mislili smo da je to poslednji uspon za taj dan i da ćemo odatle ići samo na dole ali smo se grdno prevarili. Put je vodio preko Malog Vilinca 1990mnv i mnogih bezimenih brda. Moram da spomenem da je markacija na ovom putu bila odlična a sem toga imali smo i dodatnu u vidu žutih traka koju su postavili za Ultra trail koji se održava sledećeg vikenda. Znači u snalaženju nije bilo problema, jedino nismo verovali oznakama da će spust baš toliko da traje….a trajao je poprilično…Na jednom mestu, okomite stene sa kojih se treba pažlljivo spustiti, pa onda naiđosmo na lanac-sajlu, pa i na drvene lotre. E to sam prvi put videla u planini…Lepi vidici i večernje Sunce iznad Blidinjeg jezera nije nas suviše radovalo jer smo bili još jako visoko a mrak se približavao. Ipak, uspesmo pre mraka da se dokopamo parkinga kod ski centra Risovac na 1289mnv oko 19:30h. Umorni, žedni, gladni, zajedno, postavismo red neophodnih stvari i radnji te večeri za vraćanje u život…i čunga lunga na kraju, šta god to značilo ☺ ☺

 


Predjosmo taj dan ukupno oko 21 km dužine i oko 1200 uspona. Silaska je bilo malo više, ali sam na žalost slučajno izbrisala celokupan zabeleženi trek iz gps. Tura je trajala oko 12h.
17.08.2019. – subota
U 8h krećemo autima do Borićevca (1225mnv) naše današnje polazne tačke. Hoćemo na Pločno, najviši vrh Čvrsnice. Sneža nije krenula sa nama, kaže hoće da uživa pored jezera. Pločno smo videli i juče u povratku sa Vilinca. Na samom vrhu postoji vojni objekat sa stalnom vojnom postavom. Deluje zahtevno za penjanje, ali Zoki tačno zna opis staze. Kaže prvo kroz šumu uzbrdo oko sat i po, pa onda ravniji deo oko sat vremena i onda završni deo sa siparom uzbrdo opet sat i po vremena. Sve je pogodio. Dugo smo gledali u vrh i pitali se sa koje strane ćemo ga popeti. Nije nam bilo jasno sve dok mu nismo sasvim prišli na oko 1900mnv, (oko 300mnv ispod).Tek tada smo ugledali tanku liniju po siparu, stazu-pravac našeg kretanja do vrha….i jeste, taj završni deo je zahtevan zbog sipara ali predjosmo ga relatino brzo i po planu. Za 4,5h ispesmo Pločno 2228mnv. Vidici koji nas raduju su na sve strane. I surovo i lepo. Mene posebno raduje pogled prema Jadranskom moru i poluostrvu Peljašac, koji su vazdušnom linijom udaljeni svega stotinak kilometara i Biokovo. Naziru se i antene na vrhu Sv.Jure. Neke od nas su ga penjale za prvomajske praznike ove godine. Prelepoooo!!


Vojnik koji nas dočekuje u objektu, razbija sve predhodne priče o nepristupačnosti. Ljubazno nam nudi kafu i priča o svom poslu i uslovima života na ovom mestu. Iz Mostara je. Ej, kafa na vrhu i otvoren wi-fi…zar je to moguće? A dan, divan, sunčan…Opuštamo se tu skoro sat vremena. Prikupljamo snagu za povratak. Trebaće nam, naročito po siparu. Medjutim, spust po siparu je bio lakši nego što smo očekivali. Bar za mene. Trasa povratka je bila ista kao i u dolasku. Kod kola smo bili oko 18h.
Rezultat toga dana je bio 14km, 1130m uspona i isto toliko silaska i osmeh na licima.Popeli smo Pločno.
18.08.2019. – nedelja
Danas se vraćamo kući, ali hoćemo pre toga na Vran. Tura traje pet sati. U 6h cela ekipa, kreće od doma opet kolima do restorana Hajdučke vrleti. Kola ostavljamo pored obližnje trafostanice. Odatle sa 1259mnv krećemo na Veliki Vran. Prvi deo staze kroz šumu je prilično strm i naporan. Po izlasku iz šume, dolazimo na jedan ravniji deo, da bi završnica do vrha bila preko golih travnatih padina. Na vrh 2078mnv stižemo za oko 2,5h. Vidici, skoro kao i sa Pločnog…i naravno opet radostan pogled na Biokovo. Vidi se i ceo greben Vrana, od Malog do Velikog. Valjalo bi ga preći, nekad… Kratka pauza i već žurimo nazad. Treba danas putovati. Kod kola smo bili oko 11:15h a prešli smo 7,2km i oko 800m uspona i isto toliko silaska.
U povratku nagovaramo naše vozače, da napravimo pauzu na Jablaničkom jezeru i okupamo se na brzinu…pa bio bi to šlag na torti od planine sa višnjicom na vrhu. Nisam ni sanjala, da ću se kupati na tom prelepom jezeru…i lepi su ti trenuci na usputnim mestima…čuvam ih i skupljam u srcu, kao kamenčiće koje donosim sa planina…Hvala Zokiju i Vladi na ovoj višnjici!!
U povratku, menjamo trasu, zbog mogućih gužvi na granicama, pa se vraćamo poznatim putem preko Romanije i Zvornika. U Zrenjanin stižemo oko 1h po ponoći.


Izveštaj sačinila, Jadranka Kostovski
Na Gospojinu 2019.